Научни модели врхунског спорта

Модели у врхунском спорту значајно се разликују у зависности од спортских десциплина. Да би били у стању да оптимизују спортске перформансе појединаца или тимова, практичарима је неопходно знање темељено на доказима, практичне вештине и разумевање улога које други имају у систему како би се ефективно интегрисала знања и вештине. Циљ предмета је да упозна студенте са тренутним знањима и праксом релевантним у врхунском спорту, моделима које се успешно имплементирају у сврху постизања максималних спортских резултата, као и како се различити профили експерата интегришу у свеобухватни и ефикасни модел управљања у врхунском спорту.

Након полагања испита студенти ће бити у стању да: критички анализирају тренутне моделе који се примењују у врхунском спорту, упоређују добробите инегрисаног, кросдисциплинарног приступа процесу прирпеме у врхунском спорту, разумеју тренутне концепте тестирања, тренинга снаге и кондиционирања, профилисања тренажног процеса као и мониторисања стања замора и степена опоравка у врхунском спорту.

Теоријска настава

Тренутни ставови теорије и праксе спортске науке. Савремени концепти тестирања и програмирања у спорту, Утврђивање стања тренираности – иницијални корак анализе потреба у врхунском спорту, Нотациона анализа и коришћење савремених микротехнологија, Мониторисање стања замора и општег благостања у врхунском спорту, Мулти и интердисциплинарни приступ у врхунском спорту.

Sotiriadou, P., & De Bosscher, V. (2013). Managing high performance sport. London: Routledge.

Popi Sotiriadou & Veerle De Bosscher (2018) Managing high-performance sport: introduction to past, present and future considerations, European Sport Management Quarterly, 18:1, 1-7

De Bosscher, V., Shibli, S., Westerbeek, H., & Van Bottenburg, M. (2015). Successful elite sport policies: An international comparison of the sports policy factors leading to international sporting success

Предавања, консултације.